Don Kihot od la manche

Migel de Servantes (1547-1616) je najistaknutiji španski pripovedač i jedan on najvećih romanopisca svetske književnosti.Rodio se u gradiću Alcala de Henares.U vreme njegovog rođenja porodica mu je već bila siromašna.Školovao se u Madridu i Sevilji. U vojsku je stupio kao vrlo mlad čovek,a u njoj je proživeo vrlo burne godine.U bitci kod Lepanta izgubio je ruku.Pet godina proveo je u Alžiru kao zarobljenik maurskih gusara.Nakon povratka u domovinu , radio je kao službenik,pa je ponovno bio vojnik, a književni ga rad nije mogao izvući iz siromaštva.Umro je u Madridu.Servantes je pisao drame i komedije, novele i romane.                                                                                              Don Kihota Servantes karakteriše kao: “suvoparnom, mrzovoljnom, hirovitom sinu, natrpanom svakakvim mislima, koje nikome drugom na pamet ne padaju “.Servantes nas već u predgovoru upoznaje sa karakterom svog lika.Delo se većinom zasniva na sukobu dva sveta.Tako je Don Kihot čista suprotnost od Sancha.Tako je naš vitez “pedesetih i bio snažnog rasta, mršav u licu, velik ranoranilac i ljubitelj lova” dok je naš Sancho imao “golemu trbušinu a nizak rast i tanke noge”.Iako je Sancho realan čovjek nije osobito inteligentan, “bez mnogo soli u glavi”, te se da nagoviriti on strane našeg viteza da pođe s njim, obečavši mu pritom namesništvo nad kakvim ostrvom ili kraljevstvo koje bude pridobio.Dok Don Kihot na tim putovanjima bude živeo u svojim fantazijama, Sancho će naprotiv misliti najpre na sebe, svoj trbuh i svoj džep,”Cele te noći nije Don Kihot spavao, nego je razmišljao o svojoj princezi Dulcineji, da udesi po onome što je čitao u svojim knjigama, kako su vitezovi bez sna provodili mnoge noći po šumama i pustinjama zabavljeni mislima na odabranice svoga srca.Ali nije tako proveo noć Sančo Pansa, jer on je ljudski napunio želudac, no nije ga napunio vodom, pa je cijelu noć prespavao.”Delo se zasniva na sukobu dva sveta, a to se vidi u dijalozima između Don Kihota i Sančo Panse.Naš bistri vitez zamišlja pustolovine na svakom koraku, te glavom bez obzira srlja u njih ne mareći na Sanchova upozorenja( “ne mareći što mu Sančo Pansa dovikuje i govori da su ono na šta on zaista navaljuje na vjetrenjače ”).Dok Don Kihot podučava Sancha viteškom kodeksu, Snacho upozorava da će se on toga pridržavati sve dok se sam ne nađe u opasnosti, “ako moram braniti sebe, neću ja mnogo pazti na te zakone”, u tim rečima vidimo da Sancho prestavlja tipičnog renesansnog čovjeka koji neće pustiti da ga neko premlati zbog viteških zakona.Taj način gledanja na svet Servantes sukobljava sa fiktivnim pogledom na svet od strane don Quijota.Taj sukob svetova Servantes majstorski prikazuje kroz različite dogodovštine čiji su likovi Don Kihot i Sančo Pansa.Pitanje Da li je don Kihot pobedio ili izgubio, je glavni motiv  ovog dela Don Kihot na kraju svake svoje pustolovine biva poražen, pretučen i ponižen.Ali on uporno nastavlja dalje “da osvećuje nevine, da priskakuje udovicama u pomoć”.On u svojoj ludosti ide protiv onog što su postali ideali renesansnog čoveka.U stvari Don Kihot donosi ono malo mašte što nedostaje svetu koji pomalo opada zarobljen u svojoj realnosti.Time Don Kihot zadobija simpatije ljudi koje sreće na svojim putovanjima i koji mu pomažu u njegovim svetim ciljevima da bi se malo zabavili.

Don Kihot je “doduše pobeđen od tuđe ruke, ali je pobednik nad samim sobom, a to je, kako  je on govorio, najveća pobeda što se može poželeti.U čestoj je porabi pojam donkihotizam (donkihotstvo, donkihoterija) koji potiče, gledaj čuda, od imena Don Kihota, glavnog lika Servantesovog romana.Znači smešan, nesavremen, besmislen .Don Kihot prestavlja deo svakog od nas , i to onaj deo koji veruje u njegove priče, ideale i maštanja.Kad on nestane nestaće deo svih nas.”Kad ne bi bio greh protiv ljubavi prema bližnjem, poželio bih da nikada i ne ozdravi Don Kihot, jer ako on ozdravi, nestade nam njegovih dosetki, pa i dosetaka njegovog štitonoše Sancha Panze, a svaka od tih dosetki da prevrati i samu melanholiju u radost.”